Сврха пројекта

 

У времену видео игара, играоница и играчака, једноставне дечје игре из долина, дворишта, улица често умеју да буду занемарене. Срећом, неки се ових игара још увек сећају и желе да их поделе са млађим генерацијама. Спорт и игре су најуниверзалнија форма културног изражавања и разнолики су колико и наше целокупне културе. Главни циљ пројекта је да се подстакне учествовање у традиционалним играма и спортовима, али и да пројекат служи као заштитник обичаја, језика и историје, као и повезивања наших сународника у региоину. Отежавајућа околност је да је тренд глобализације учинио да је већина гледалаца усредсређена на неколико најкомерцијалних спортова и гурнула у запећак огроман број других којима прети да падну у потпуни заборав. Отуда и потреба за очувањем традиционалних игара и спортова користећи постојећу модерну технологију али и личне контакте са онима који ове игре још увек памте.

Историја спорта и игара сеже до самог почетка људске цивилизације. Они су кључни делови културног идентитета и механизама који служе за заштиту и промовисање културне различитости и вишестраности. Стога је њихово очување јако битно за очување нематеријалне културне баштине генерално. На глобалном нивоу постоји огроман број традиционалних, историјских и регионалних народних спортова и игара различитих народа и мањина који су фасцинантни не само због својих разлика већ и сличности.

УНЕСКО је званично препознао потребу за заштитом старинских игара и спортова и њихов значај за културно наслеђе. Међутим, ни ово за сада није било довољно да ови спортови и игре завреде већу пажњу у истраживачким заједницама. Преплављени успехом спортова попут фудбала, кошарке и америчког фудбала, велика већина традиционалних игара и спортова задржале су стриктно локални и аматерски статус док спортска удружења имају јако лимитиране ресурсе, недовољне да ово стање промене. Ово стање је недопустиво јер управо ова удружења и њихова структура могу бити мотор за очување, промовисање и ширење ових спортова и игара. За разлику од већине других форми културног изражавања, код спортова и игара углавном не постоји опипљиви артефакт или симбол (што такође отежава њихов опстанак), међутим елеганција, течност и прецизност покрета је евидентна у великој већини традиционалних игара и спортова, између осталих и код клиса, свињица, лелешкиња, кукумиша и многих других.

Сврха пројекта да се традиционални спортови и игре не забораве и да се поново врате заједницама из којих су потекли. Кроз писану, аудио и видео документацију теренских истраживања и интервјуа, учесници овог пројекта желели су да подигну свест о нематеријалној баштини и њеном значају за културу једне државе и млађе генерације. Кроз интернет презентације и блиску сарадњу са медијима, пројекат жели да врати ову форму културног изражавања у јавни домен.

Један од кључних циљева пројекта, такође, представљао је организовање радионице Заборављене дечије игре и спортови  уз помоћ сарадника на пројекту из Србије, Републике Српске и Румуније у којима су деца имала прилику да, под надзором, учествују у демонстрацији традиционалних дечијих игара и спортова уз тродневни боравак у хотелу комплекса Задужбине Жиловић у Враћевшници у близини Горњег Милановца, што је допринело успеху пројекта на више начина, укључујући и следеће:

–           Деца су имала ретку прилику да се упознају са традиционалних играма и спортовима који на различите позитивне начине утичу на формирање њихове личности, као на пример на свести о колективној одговорности, личној улози у колективу, одговорности, афирмацији, развијању психофизичких способности. Разноврсност игара осигурала је да деца искористе што шири обим својих могућности, па су тако биле заступљене игре имитација породичних или личних обичаја, обредних пракси, старог живота, такмичарске игре, игре са лоптом, итд. Неке од игара које су биле демонстриране су: јелечкиње барјакчиње, труле кобиле, слепе мачке, мице, скривалице, школице, кликерање, ходање у врећи, клис, крмача…

–           Организатори пројекта су у суорганизацији са сниматељима и фотографима добили записе демонстрација игара и спортова и након систематизације и дигитализације материјала створили базу података и интернет презентацију читавог пројекта

–           Захваљујући овако прецизно урађеном пројекту, пониклом на чврстим теоријско-методолошким основама, стручњаци укључени у пројекат, укључујући етнологе и психологе, били су у прилици да изврше историјске, психолошке, антрополошке и педагошке анализе на основу прикупљеног материјала и записа са самих демонстрација у оквиру радионица.